Umro je Ekrem.
Bio je toliko groteskan da će se i od njegove smrti praviti vicevi.
Bio je simbol besmisla u kome živimo.
Producenti su odmah uvideli sve njegove apsurdne potencijale i talente pa su od njega napravili živu instituciju kiča.
Sagoreo je. Šou biz je bio isuviše veliki izazov za njegovo slabo srce. Ne mogu baš da kažem da je otišao tamo gde su Morisson, Hendrix, Bowie, Amy, Milan Mladenović i Vlada Divljan. Ali, negde jeste otišao. Bog zna gde. Verovatno tamo gde odlaze porno i turbo-folk dive. Ne mislim da je to neki pakao gori od onoga koji je svima nama namenjen. Samo je možda izdvojen da bi služio za primer ostalim žiteljima Pakla.
Jedna davna smrt, poslužila je jednom kantautoru kao inspiraciju za čuvenu pesmu u kojoj se pominje "dan kad je umrla muzika". Kantautor je Don McLean, a pokojnik, koji je za njega bio simbol muzike same, bio je Buddy Holly. Ne znam da li će Ekremova smrt inspirisati autore turbofolka, ali nadam se da hoće, jer Ekrem je ipak bio ikona njihovog muzičkog pravca, ukusa i rafinmana. I niko ga nikad neće dostići.
Uostalom, on je bio jedini čovek na planeti Zemlji koji je naboljim fillmom svih vremena smatrao "Kitanik", a "Vendija", najlepšom i najpoštenijom ženom na svetu.
Najviše ćemo ga pamtiti po hitu "Kuća-pos'o".
Na tom putu je i umro. Crna gospa ga je uzela, u trenutku kad je pokušao da upali motor svog automobila i da ode na posao.
(izvor - FACEBOOK)
